Organska bašta – Velika enciklopedija organskog baštovanstva

Dakle, ko je danas taj ko će da
kaže šta je organsko?
Ako hrana treba da ponese oznaku „organska”, potrošač mora da bude siguran da je ona zaista organski odgajena. Da bi se održalo poverenje potrošača, u mnogim zemljama zabranjena je prodaja hrane kao organske ukoliko ne nosi registrovanu oznaku kojom se potvrđuje da je odgajena po odobrenim organskim standardima. Ti standardi – koji su praktična primena osnovnih organskih načela – pokrivaju sve aspekte gajenja, skladištenja i prerade hrane, uključujući obradu zemljišta, brigu o životinjama i suzbijanje štetočina i korova.U trenutku kad je ova knjiga pisana, nisu postojali zakonski standardi kojima se uređuje održavanje javnih zelenih površina – parkova, bašta, terena za golf, parkirališta itd. – međutim, postoje izgledi da će takvi standardi biti usvojeni u budućnosti za mnoge od njih. Organski baštovani znaju da je savršeno moguće uređivati celu baštu – uključujući ružičnjake, travnjake, žbunje i cvetne leje – bez korišćenja mineralnih đubriva i prskanja. Pa zašto isto načelo ne bi bilo primenjeno na javne bašte i parkove, školska dvorišta i slično? U nekim zemljama, kao što su Nemačka, Danska i Švajcarska, takve inicijative već su pokrenute. U Velikoj Britaniji H.D.R.A. sarađuje sa predstavnicima hortikulturne industrije na nacrtu organskih standarda za javnezelene površine.