FENOTIPSKA I GENETSKA VARIJABILNOST PLODNOSTI NERASTA

Primena veštačkog osemenjavanja
imala je značajan uticaj na genetsko unapređenje u svinjarstvu u poslednjih 40 godina
(Foxcroft i sar., 2010). Osnovni uslovi za primenu veštačkog osemenjavanja u
svinjarstvu su izbor nerasta (ili sperme) ili kupovina, trening nerasta za uzimanje
sperme, evaluacija sperme, priprema i skladištenje, detekcija estrusa i inseminacija
(Khalifa i sar., 2014). Promenjen je koncept ishrane, a uporedo se radilo na
pronalaženju novih tehnoloških rešenja koja bi pratila genetsko unapređenje.
Produktivnost savremenih linija svinja je dva puta veća u odnosu na period od pre
pedeset godina, što je rezultat kontinuiranog odgajivačko-selekcijskog rada, primene
metoda molekularne genetike i tehničko-tehnološkog unapređenja proizvodnje.
Osnov genetskog unapređenja u svinjarstvu je definisanje jasnog odgajivačkog
programa. Odgajivački programi u svinjarstvu, u proteklih nekoliko decenija doveli su
do značajnog napretka u mnogim ekonomski važnim osobinama svinja. Pomenuti
programi bazirani su na identifikaciji genetski superiornih jedinki na osnovu procene
njihove odgajivačke (priplodne) vrednosti. Rentabilnost svinjarske proizvodnje u
najvećoj meri zavisi od reproduktivnih osobina. Osobine plodnosti su nisko nasledne i
njihova varijabilnost je pre svega uslovljena različitim paragenetskim uticajima. Zbog
toga je unapređenje ovih osobina najsloženije i zahteva kontinuirani odgajivačkoselekcijski rad. Osim ciljeva, odgajivački program bi trebalo da sadrži metode bazirane
na odgovarajućim šemama ukrštanja, metode odgajivanja i selekcije, metode procene
odgajivačke vrednosti uz održavanje adekvatne rasne i paritetne strukture zapata
(populacije). U neselekcionisanim populacijama životinja nije moguće ostvariti
napredak, jer se u takvim populacijama ne sprovodi ciljana selekcija ili se vrši praćenje
nekih osobina bez jasnog poznavanja metoda koje bi trebalo primeniti radi njihovog
poboljšanja. Zato je neophodno permanentno praćenje najvažnijih proizvodnih i
reproduktivnih osobina. Kontrola produktivnosti podrazumeva praćenje i odabir
Uvod
2
najboljih roditelja naredne generacije, uz blagovremeno eliminisanje životinja koje su
ispod proseka populacije. Izbor metoda za procenu odgajivačke vrednosti zavisi od
raspoloživih informacija o grlima, strukture podataka, distribucije osobina, veličine
populacije kao i mnogih drugih uticaja.